Ako se sećate odlazaka na selo za vikend kod bake i dede i uživanja ne samo u netaknutoj prirodi, već i u bogatoj i raskošnoj hrani, prepunoj mirisa i ukusa, onda ste imali srećno detinjstvo. Bezbrižno i zdravo. Tu je bilo svega – od modrih dudinja, preko pečenog mladog kukuruza, šargarepe tek izvučene iz zemlje, samo oprane i pojedene u slast odmah nakon toga. Paradajz, takozvani šljivar, još vruć od letnjeg sunca, mirisao je na citrusnu svežinu, a jagode, trešnje, šljive, kruške i jabuke – bile su najslađe na svetu. Prženice od kokošjih jaja, sakupljenih iz ćoškova senika i čardaka, su bile simbol nedeljnih jutara. Uz toplo mleko sa malo kafe. Da li vam je ovo probudilo nostalgiju, zagolicalo maštu, a možda i podstaklu neku setu, jer vas je podsetilo na neka davna vremena, koja danas pomalo podsećaju na bajkovite priče?

Ako se i dalje trudite da zdrave navike od pre deceniju, dve ili tri, primenjujete i danas u svojoj svakodnevici, možete se smatrati pobornikom zdravog života ili organske hrane. Nekada ste je kao dete konzumirali, sasvim normalno, skoro nesvesno, pošto vam se takva hrana podrazumevala, danas je, pak, veoma cenjena, tražena i ne može se pronaći baš svuda. Naši preci, dede i pradede, nisu znali za hemiju, pesticide, hemijska đubriva, kao ni genetički modifikovane organizme. Zato je ona bila mnogo zdravija, zasitnija, ukusnija i mirisnija. Smatra se da ekološka hrana sadrži mnogo više vitamina, minerala, proteina, antioksidanasa. Ono što je zasigurno, a naučno i dokazano, jeste to da ima manje ostataka pesticida i manje bakterija otpornih na antibiotike u odnosu na hranu proizvedenu pomoću pesticida, hemijskih đubriva, hormona, itd.

Zašto je bolje jesti organski uzgajanu hranu u odnosu na tzv. neekološku?

Kada se govori o ekološkoj hrani, pre svega se misli na voće i povrće, ali se ponekada ovaj termin koristi i za hranu životinjskog porekla. U svakom slučaju, postoji nekoliko pravila koja moraju da budu ispoštovana prilikom uzgoja, da bi se određena hrana mogla nazvati ekološkom ili organskom. To su:

  • zabrana upotrebe pesticida, herbicida i sličnih hemijskih sredstava;
  • zemlja na kojoj se uzgaja ekološka hrana mora biti najmanje tri uzastopne godine „čista“, odnosno netretirana hemijskim sredstvima;
  • zemlja, odnosno njiva za uzgoj, mora biti jasno parcelisana od susednih njiva koje su izlagane hemikalijama, da ne bi došle u dodir sa istima;
  • zabrana primene genetičkog inženjeringa, pošto sve mora da bude odgajano u skladu sa prirodom i njenim zakonima;
  • upotreba trava, određenih biljaka, kao i postavljanje zamki i mamaca, odnosno primena životinjskih vrsta – kao prirodnih neprijatelja štetočinama. Jedna od najzanimljivijih i najefektnijih biljaka, jeste dalmatinski buhač, koja se smatra prirodnim insekticidom. Pomoću ove primorske biljke moguće je: zaštiti useve na poljima, obnoviti zemljišta uništena hemijskim sredstvima, suzbiti navalu komaraca i mušica, zaštiti uskladištene useve i manirnice, kao i meso i mesne proizvode u sušarama;
  • zabrana upotrebe hormona u ishrani životinja, i svih ostalih lekova i veštačkih sredstava.

Ekološka ili organska hrana, ako se redovno konzumira, doprinosi redukovanju nivoa toksina u telu, samim tim deluje pozitivno i na celokupno zdravstveno stanje. Naučno je dokazano da sadrži znatno više vitamina C u odnosu na neekološku hranu – 27%, gvožđa 21%, magnezijuma 29%, a fosfora 13%. Takođe, organski kultivisane biljke sadrže i do 60% više antioksidanasa od useva tretiranih klasičnim putem. Antioksidansi su materije koje se prirodno nalaze u hrani i štite nas od slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, stvaraju genetske mutacije i mogu da izazovu kancer.

Organsko ili ne?
Danas su stavovi o organskoj hrani raznoliki: iako dosta ljudi poseduje svest o neophodnosti ovakvog načina ishrane, ipak veliki broj smatra da je ekološka hrana precenjenja. Ne samo po pitanju cene, koja može da bude i 3-4 puta veća od cene za iste proizvode iz neekološkog uzgoja, već i po pitanju hranjivih vrednosti. Oprečna mišljenja i kontradiktornosti postoje među onima koji svakodnevno kupuju hranu, kao i među stručnjacima, naučnicima, istraživačima. Ipak, većina deli zajedničko mišljenje: svako će se odlučiti za voće ili povrće koje ima opojan miris, intenzivan ukus, koje je sočno, čvrsto i jedro, bez obzira da li mu je poznato je li iz eko uzgoja ili ne.

Jedno je sigurno: hrana koja nas mami i deluje ukusno u svakom pogledu, pre će imati „prirodniju“ istoriju i niži procenat izloženosti pesticidima i herbicidima, od one koja je samo naizgled lepa. Setite se koliko ste puta kupili jagode ili trešnje „kao sa slike“, a kada ste ih probali, bile su bez ikakvog ukusa i mirisa, vodnjikave i bez slasti? Ako vas neka jabuka, salata ili krastavac po ukusu podsete na one iz dedine bašte, a pri tome još i mirišu, sva je prilika da i jesu prirodno uzgajani. Jer organsko je čista refleksija prirode i njene sveukupne lepote.

Autor: Milica Tasovac