Opis
Hlorela je jednoćelijska mikroalga koja raste prirodno u slatkovodnim sistemima širom sveta. To je vrsta fitoplanktona koja slobodno pluta, a svoju energiju stvara od sunčeve svetlosti koristeći hlorofil, zeleni fotosintetički pigment. Naziv "hlorela" potiče od grčke reči "Chloros" što znači zelenkasto-žuto. Kolonije hlorele mogu pretvoriti celu vodu u izražajno zelenu boju zbog svog visokog sadržaja hlorofila. Jedan litar može da sadrži preko 20 milijardi pojedinačnih ćelija. Svaka okrugla ćelija hlorele je prečnika samo oko 10μm, ali hlorela se brzo reprodukuje, gde se tokom deobe stvara između 2 i 16 novih ćelija na svakih 16-20 sati.
Hlorela je antička vrsta koja je stara oko 2 milijarde godina, ali je otkrivena tek 1.800. godine od strane holandskog naučnika. Mnoga istraživanja su sprovedena početkom 20. veka o tome kako je hlorela potencijalan i lako dostupan izvor hrane koji brzo raste, asimilirajući energiju brže u odnosu na druge zemaljske biljne kulture. Sada se uzgaja i bere komercijalno u zemljama širom sveta sa odgovarajućom toplom klimom (20-25° C) i konstantnom sunčevom svetlosti. Hlorela je bogata proteinima kao i fotosintetičkim pigmentom hlorofilom, i žutim pigmentom karotenoidom, a istraživanja o njenoj zdravstvenoj koristi dovela su do njenog povećanog gajenja širom sveta. Visok nivo hlorofila u hloreli doveli su do toga da postane popularna komponenta režima detoksikacije.
Naša hlorela se uzgaja i bere na malom ostrvu u Južnom Kineskom moru. Slatkovodna jezera su ispunjena vodom izvučenom duboko ispod zemlje, koja se pažljivo filtrira pre upotrebe kako bi se osiguralo da je potpuno čista. U uzgoju nisu korišćeni pesticidi i herbicidi, ona raste na otvorenom pod prirodnim svetlom i lagano se meša da bi se obezbedilo ravnomerno generisanje ćelija hlorele kako bi se što brže razmnožavale. Klima u ovoj oblasti je idealna za uzgoj hlorele sa više od 2.200 sunčanih sati svake godine i konzistentno visokim temperaturama. Okolina se sastoji od prirodne šume, bez rizika od kontaminacije poljoprivrednim otpadom.
Hlorela se pažljivo ručno pere, zatim brzo suši, čuvajući maksimalnu količinu hranljivih materija. Ovaj suvi prah se zatim melje kako bi se razbili nerastvorljivi ćelijski zidovi hlorele, koji ne mogu da se razbiju u ljudskim crevima zbog teških celuloznih vlakana, za koje ni većina životinja ne poseduje enzime za varenje. Proces mlevenja omogućava da se razbije ćelijski zid, jer samo u tom slučaju mogu da se iskoriste sve nutritivne vrednosti hlorele.
Hlorela je bogata vlaknima, proteinima, gvožđem i kalijumom. Protein doprinosi rastu i održavanju mišićne mase. On takođe doprinosi održavanju normalnih kostiju. Gvožđe doprinosi normalnom transportu kiseonika kroz telo; takođe doprinosi normalnoj kognitivnoj funkciji, normalnom funkcionisanju imunog sistema i smanjenju umora. Kalijum je poznat da doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, normalnoj funkciji mišića i održavanju normalnog krvnog pritiska.
Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos od 3-10g (1-3 kafene kašičice). Pomešajte je sa sveže ceđenim sokom, frapeom, u smuti. Možete je dodati u vodu uz dve kašike meda i jednim limunom, itd.
